Vienna, Christmas market

Christmas konzerte Imperial

Trilateral Commision

Trilaterala u Beogradu o svetskim temama

Posledice sastanka Trilateralne komisije sagledavaće se u godinama i decenijama koje slede, kaže profesor Dragan Simić uoči sutrašnjeg skupa. Sastanak 165 učesnika Trilaterale održava se u jednom od beogradskih hotela, a razgovaraće se o svetskim temama ali i o problemima regiona.

U Beogradu se sutra održava skup evropske Trilateralne komisije, nevladine organizacije koja okuplja političare, bankare, biznismene iz cele Evrope. Učesnike 38. Trilaterale, pozdraviće i premijer Srbije.

Svetske teme, dileme najmoćnijih zemalja, ali i problemi regiona. Neće biti rešeni, ali će se o njima pričati tokom vikenda u Beogradu.

Predsednik srpskog ogranka Evropske Trilaterale Jovan Kovačić kaže da je održavanje skupa u najmlađoj članici znak podrške.

"Poruka je razvoj, dijalog i mir, stabilnost i to jeste znak velike podrške Trilateralne komisije Srbiji na putu ka EU i na sve ono drugo što radi poslednjih nekoliko godina", kaže Kovačić.

O onome što se tiče Srbije i zemalja u regionu – sa učesnicima će razgovarati i srpski premijer i predsednici vlada Crne Gore i Republike Srpske.

"Odlična prilika da se priča ne samo o trenutnom stanju i o energetskoj bezbednosti, ekonomiji nego da se razmišlja i o budućim projektima", rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

U Beograd dolaze predstavnici najmoćnijih institucija i kompanija, koji već četiri decenije utiču na finansijske tokove u svetu.

Dragan Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da je to u poslednjih nekoliko decenija najznačajniji skup, čije će se posledice sagledavati u godinama i decenijama koje slede.

"Naš region trpi i uticaj Ruske Federacije i Turske, i Trilateralna komisija hoće da na ovaj način ohrabri evropsku orijentaciju Srbije i drugih zemalja regiona", ističe Simić.

Organizacija je osnovana kako bi povezala Ameriku sa Evropom i Japanom. Osnovao ju je Rokfeler, na ideju politikologa Zbignjeva Bžežinskog. On je region Evroazije video kao šahovsku tablu, najveći geopolitički dobitak za Ameriku.

"Borba za primat traje svuda u svetu", kaže Kovačić.

Izvor

Prof. Slobodan Marković

Most excellent Order of the British Empire for Prof. Slobodan Marković at British residency in Belgrade. Bravo Slobodane!

Ne kujemo zaveru protiv Vladimira Putina

U Beogradu počeo trodnevni sastanak evropskog ogranka, uvek kontroverzne, trilateralne komisije. Organizatori veruju da će skup dati vetar u leđa započetom srpskom putu ka EU

USPON Srbije u međunarodnoj areni i podrška njenom evropskom putu, ili „kontraudar“ na jačanje ruskog uticaja u našoj zemlji- dva su glavna tumačenja trodnevnog sastanka Trilateralne komisije, koji je počeo u petak uveče u Beogradu.

Evropski ogranak „čeda“ Dejvida Rokfelera i Zbignjeva Bžežinskog već četiri decenije predmet je teorija zavera da kao svojevrsna vlada u senci značajno utiče na sva globalna kretanja, a u srpskoj prestonici okupio je više od 160 uticajnih ljudi regionalne i međunarodne politike, ekonomije, finansija...

U Hotelu „Kraun plaza“ za istim stolom u subotu bi trebalo da se nađu regionalni lideri Milo Đukanović, Đorđe Ivanov, Milorad Dodik, ali i Volfgang Išinger, bivši italijanski premijer Mario Monti, nekadašnji austrijski i italijanski ministri za evropske poslove Ursula Plasnik i Enriko Leta, bivši slovački šef diplomatije Jan Kubiš...

Sednicu će otvoriti predsednik za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, dok će goste pozdraviti premijer Aleksandar Vučić.

Pripreman diskretno, bez previše zvaničnih informacija o učesnicima i dnevnom redu, i po pravilima ustanovljenim na osnivanju - rad Trilaterale zatvoren je za javnost - dodatno je podgrejalo teorije da je cilj organizacije da koncentriše moć jaču od političkih vlada država, da „vedri i oblači“ svetskom budućnošću i da Beograd kao mesto okupljanja nije izabran slučajno.

Predsednik srpskog ogranka Trilateralne komisije Jovan Kovačić kaže za „Novosti“ da sastanak u Beogradu nije „nikakva zavera protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, niti reakcija na njegovu posetu Srbiji“:

- Skup u srpskoj prestonici zakazan je još pre dve godine i nema nikakve veze ni sa Putinovom posetom, ni sa jačanjem ruskog uticaja! Pa u Trilaterali, kao pridruženi članovi, već 15 godina sede i istaknuti Rusi, a neki od njih će biti i na skupu u Beogradu. Sastanci su prilika da uticajni ljudi razmene mišljenja i analiziraju ozbiljne probleme, a skup u Beogradu velika je podrška Srbiji na njenom evropskom putu.

I Marko Čadež, član Savetodavnog odbora nevladine organizacije „Ist vest bridž“, koja je organizaciono „naslonjena“ na ogranak Trilaterale u Srbiji, tvrdi za „Novosti“ da nema nikakve „misterije“:

- Tačno je da među članovima Trilaterale ima izuzetno uticajnih ljudi, koji su u svojim zemljama na mestima gde se donose ključne odluke u politici i ekonomiji. Međutim, na skupovima Trilaterale se ne donose nikakvi zaključci ni odluke, već je to neformalna diskusija o važnim pitanjima.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže za naš list da sastanak Trilaterale u Beogradu samo „optički“ može delovati kao pandan Putinovoj poseti Srbiji, jer je dugo pripreman, ali da se svakako nameće zaključak da je ovaj skup prethodnica daljem približavanju Srbije ka evroatlantskim strukturama:

- Sastanak u Beogradu je dar Srbiji i poruka da se s njom računa kao integralnim delom Zapada, dakle, da ne može ostati politički neutralna.

Jovanović kaže da u Triletarali nisu operativni političari, ali da njeni članovi razmišljajući dugoročno i svoje zaključke i preporuke dostavljaju svojim vladama koje ih ne drže za nevažne.

Srbija je najmlađa članica Trilateralne komisije i pridružila joj se prošle godine, a Hrvatska je postala članica godinu ranije. Uz Norvešku, Srbija je jedina članica Evropske grupe koja u isto vreme nije članica EU.

Evropska Trilaterala se sastaje jednom godišnje, na jesen, a sledeći domaćin je Kopenhagen, dok će sastanak svetske komisije biti u Seulu. 

Izvor

Trilateralna komisija u Beogradu

Beograd- Trilateralna komisija koju često nazivaju “svetska vlada u senci” održaće zasedanje svog evropskog ogranka od danas do nedelje u Beogradu.

Trodnevni skup na koji su pozvani članovi svetske ekonomske i političke elite biće zatvoren za javnost, što dodatno raspaljuje maštu znatiželjnih koji žele da znaju ko će biti prisutan i o čemu će biti reči na 38. zasedanju ove organizacije koja će se prvi put okupiti u Beogradu.

Na zvaničnom sajtu Trilateralne komisije nema informacije o zasedanju u Beogradu, a prema najavama iz medija sednicu će otvoriti predsednik za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, dok će goste pozdraviti premijer Aleksandar Vučić. 

Predsednik srpskog ogranka Trilateralne komisije Jovan Kovačić naveo je za Tanjug da očekuje dobru posećenost skupa na koji je pozvana cela srpska vlada, kao i regionalni lideri, dok je za predstojeći dogadjaj rekao da će to biti “jedan od najozbiljnijih skupova od Titove sahrane”. 

Govoreći o uticaju Trilateralne komisije, predsednik Organizacionog odbora skupa Tahir Hasanović, ukazao je da ona već četiri decenije bitno utiče na finansijske i ekonomske tokove sveta, jer u njoj sede istaknuti ljudi koji imaju mogućnost sagledavanja razvoja sveta. 

Ipak, nema dokaza da je Trilaterala zaista moćnija od demokratski izabranih vlada i da upravlja njima, kao što su skloni da tvrde zagovornici teorija zavere, ali je odsustvo informacija doprinelo da se na ovu organizaciju gleda podozrivo. 

Spisak njenih članova uključuje, ili je uključivao, trojicu američkih predsednika, Dzordza Buša starijeg, Džimija Kartera i Bila Klintona, više potpredsednika SAD, bivšeg premijera Italije Marija Montija, bivšeg predsednika Bugarske Petra Stojanova, bivšu šeficu austrijske diplomatije Ursulu Plasnik, kao i desetine ministara i guvernera iz Evrope, Severne Amerike i Azije. 

Trilateralnu komisiju osnovali su u Njujorku 1973. godine bogataš Dejvid Rokfeler i Karterov savetnik Zbignjev Bžežinski, a organizacija je nastala zbog neslaganja Bilderberg grupe sa svojim članom Rokfelerom u vezi sa prijemom Japana u klub. 

Trilateralna komisija osnovana je na tri godine u cilju podsticanja ekonomske i političke saradnje SAD i Kanade sa Evropom i Japanom i funkcioniše kao svojevrsni medjunarodni savet za spoljne poslove, a svake tri godine obnavljala je mandat, koji sada važi do 2015. godine. 

Pored koncentrisane političke moći, u srži postojanja ove organizacije je kapital, pa u Trilateralnoj komisiji sede predstavnici Svetske banke, Evropske centralne banke, Medjunarodnog monetarnog fonda i većine velikih svetskih banaka. 

Interesi multinacionalnih kompanija kao što su Soni, Fudži, Goldman Saks, Levi Štraus, Teksako, Fudži - Kseroks, Samsung, Ford, Dženeral motors, Boing, Tojota, Mitsubiši, Aj-bi-em, Džonson i Džonson i Krajsler, takodje su zastupljeni u Trilateralnoj komisiji. 

Iako se delovanje Komisije oduvek bilo diskretno, ono je uključivalo i medije, odnosno njihove direktore koji su mogli da prisustvuju zasedanjima pod uslovom da ništa od onoga što su čuli ne objavljuju ni kao nezvanična saznanja. 

Rokfeler je svojevremeno zahvalio direktorima Njujork tajmsa, Vašington posta i Tajma što su se decenijama pridržavali dogovora i ništa nisu objavili. 

“Bilo bi nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili pod lupom javnosti tokom svih godina”, rekao je tada Rokfeler. 

Ono što je javnost mogla da sazna o “planu za svet” jeste da Trilateralna komisija nastoji da konsoliduje i kontroliše četiri centra moći: politički, monetarni, intelektualni i duhovni, a u interesu stvaranja mirnije i produktivnije svetske zajednice. 

Evropska grupa u početku je obuhvatala zapadnoevropske države članice tadašnje Evropske ekonomske zajednice, a kako se ova zajednica vremenom proširivala, tako su u članstvo Trilateralne komisije ulazile nove članice. 

Hrvatska je ušla 2012. godine, a najmladja članica je Srbija koja je od prošle godine u članstvu Trilateralne komisije i uz Norvešku je jedina članica Evropske grupe koja nije istovremeno članica EU.

Izvor

Na sastanku Trilateralne komisije u Beogradu učestvovali su lideri iz regiona

Beograd- Na sastanku Trilateralne komisije u Beogradu učestvovaće nekoliko lidera iz regiona, a biće i predstavnika Kosova, iako predsednica Jahjaga neće doći.

Nekoliko lidera iz regiona učestvovaće za vikend u Beogradu na sastanku evropske grupe Trilateralne komisije na kojem će se raspravljati i o Zapadnom Balkanu i Srbiji na putu ka EU.

Kako je za agenciju Beta rekao Jovan Kovačić, predsednik srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije, zvanični deo skupa u subotu 1. novembra otvoriće premijer Srbije Aleksandar Vučić. 

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga, prema rečima Kovačića, neće doći na sastanak, ali će na skupu učestvovati neko od predstavnika Kosova. 

Od lidera regiona dolazak su potvrdili predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Crne Gore Milo Đukanović, a očekuje se dolazak i predstavnika Federacije BiH, rekao je Kovačić. 

Pored Vučića na sastanku bi, iz Srbije, trebalo da učestvuje i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. 

Na otvaranju će govoriti i predsednik evropske Trilaterale i bivši predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod, Triše, kao i Jovan Kovačić, u ime zemlje domaćina. 

Učešće na skupu u Beogradu su potvrdili i predsednik banke Goldman Saks Piter Saderland, član Senata parlamenta Italije Mario Monti, savetnik Goldman Saksa i bivši češki ministar Vladimir Dluhi, poslanik Bundestaga Mihael Fuks, guverner Nacionalne banke Belgije Luk Koen. 

Sastanak se održava u beogradskom hotelu "Kraun Plaza" do 2. novembra i zatvoren je za javnost, a u šest panela će se razgovarati o Zapadnom Balkanu, tekućim problemima, vizijama za budućnost, energetici, Srbiji na putu ka EU, Ukrajini. 

Trilateralna komisija, ustanovljena 1973. sa ciljem da podstakne dijalog između Evrope, SAD i Azije, okuplja uticajne pojedince iz oblasti biznisa, finansija, diplomatije i politike iz svih delova sveta. 

Srpska nacionalna grupa u Trilateralnoj komisiji postoji od 2013.

Izvor

O Trilaterali i napretku regiona ka EU

Skup Trilateralne komisije koji sutra počinje u Beogradu okupiće učesnike iz svih evropskih zemalja koji će, između ostalog, razmotriti i napredak čitavog regiona na putu priključenja EU, izjavio je danas predsednik Organizacionog odbora Evropske trilateralne konferencije u Beogradu Tahir Hasanović.

On je rekao da će 38. Konferenciju Trilateralne komisije, koja traje do 2. novembra, otvoriti predsednik Evropskog ogranka Trilaterale Žan-Klod Triše, predsednik Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije Jovan Kovačić i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

"Pored predsednika srpske vlade, na panelu o regionu učestvovaće i premijer Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Makedonije Đorge Ivanov i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik", rekao je Hasanović.

On je istakao da će učesnici biti iz svih evropskih zemalja, da je potvrđen dolazak 165 članova trilateralne komisije, a to su, kako je naveo, ugledni državnici, bivši plitičari, bankari, predsednici najvećih kompanija i nosioci krupnog kapitala.

"Nažalost, uprkos pozivu Trilateralne komisije, gospođa (Atifete) Jahjaga je upravo danas saopštila da nije spremna da dođe u Beograd ali mi očekujemo druge regionalne lidere koji su prihvatili poziv", kaže Hasanović.

Prema njegovim rečima, na konferenciji će biti nekoliko važnih tema koje će biti vezane, kako za napredak celokupnog regiona na putu priključenja EU, tako i odnosa Rusije i Ukrajine i očiglednog napora Evrope da se na miran način ta kriza okonča.

Dodao je da će teme biti i energetska bezbednost i ostala globalna pitanja koja svetska Trilaterna komisija sagledava.

Govoreći o uticaju Trilateralne komsiije, Hasanović je rekao da ona od 1973. godine bitno utiče na finansijske i ekonomske tokove sveta jer u njoj sede istaknuti ljudi koji imaju mogućnost sagledavanja razvoja sveta.

Izvor

Hasanović: Trilaterala prilika da Srbija pokaže potencijale

NOVI SAD - Tahir Hasanović , predsednik Organizacionog odbora 38. konferencije Evropske trilateralne komisije, koja se od sutra do nedelje održava u Beogradu, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da će na skupu biti 165 učesnika, među kojima nekoliko premijera i predsednika država, te vlasnici desetak najvećih kompanija u Evropi.  ...
"Nama je najvažnije da učesnici skupa Srbiju vide u svetlu u kojem je do sad nisu videli. A, pošto je tu najuticajniji bankarski krug ljudi, to može da pomogne u odnosu naše zemlje prema MMF-u", kazao je Hasanović u emisiji "Jedan na jedan" RTV-a.

On je dodao i da će na otvaranju Konferencije govoriti i premijer Aleksandar Vučić, a što on vidi kao mogućnost da se ukaže na pravce razvoja Srbije.

Ocenio je i da je ova Konferencija specifična po tome što su "najuticajniji ljudi rešili da dođu u Beogradu ne noseći ni jednu negativnu konotaciju".

"Ovo je prvi put da svi dolaze dobrom voljom, bez predrasuda i sa željom da pomognu da region bude stabilniji i napredniji", istakao je Hasanović.

Istakao je da se Trilateralna komisija bavi globalnim temama, te da će se na ovoj Konferenciji razgovarati o regionalnim odnosima, ali ukrajinsko-ruskoj krizi i energetskim izazovima.

Upitan kako je odlučeno da se skup tako finansijski i politički moćne organizacije održi baš u Beogradu, Hasanović je kazao da je do toga doveo "splet dobrih i pametnih okolnosti", ali i to "što smo bili ambiciozni i predložili da budemo domaćini skupa".

A "jasno politički opredeljenje Vlade Srbije da se napravi sporazum sa Albancima i jasno opredeljenje ka evropskim integracijama", po njemu, su razlozi koji su doprineli otvaranju Srbije prema Evropi, a time i da se ovakav skup organizuje u Beogradu.

Upitan kakav interes ta organizacija ima u odnosu na Srbiju, kazao je da je interes da Srbija bude u EU, a mnogima i da budemo članica NATO.

Ipak, kako tvrdi, neće biti nikakvih zahteva ili preporuka u tom pogledu, jer Trilaterala ne funkcioniše na taj način, već poštuju demokratski izabrane vlade.

Komentarišući odluku predsednice Kosova Atifete Jahjaga da ipak ne dođe na skup, on je kazao da kao razlog za to vidi političke probleme oko formiranja kosovske vlade.

"Mislim da je to bila istorijska šansa, ali nažalost ona to nije iskoristila", ocenio je.

Upitan koju će korist imati građani Srbije od ove Konferencije, Hasanović je rekao da će korist biti ta što je ovaj skup "prilika da Srbija pokaže potencijale zemlje, kao i da najmoćniji ljudi steknu pozitivan utisak o Srbiji".

"Ti ljudi su uticajni, bogati , ali vrlo skromni, ne vole da se ugrožava njihova privatnost", rekao je on komentarišući mistifikacije koje prate Trilateralnu komisiju, koju mnogi u javnosti predstavljaju kao svetsku vladu u senci.

Dodao je da su premijer Aleksandar Vučić i vicepremijer Ivica Dačić "u mnogo čemu doprineli da se ova konferencija održi u Beogradu".

Upitan da li će na Srbiji biti sugerisano uvođenje sankcija Rusiji, odgovorio je da je "u aprilu ove godine u Vašingtonu otvoreno pitanje prijema ruske delegacije u Trilateralu", te da je "Rusija deo tih procesa".

"Spremni su da pomognu regionu u ekonomskom i finansijskom oporavku, a na našoj vladi je da tu mogućnost iskoristi", zaključio je Hasanović.

Izvor

Tahir Hasanović- Jedan na jedan emisija

Tahir Hasanović, predsednik Organizacionog odbora 38. konferencije Evropske trilateralne komisije.

Autorka i voditeljka: Danica Vučenić