Ne kujemo zaveru protiv Vladimira Putina

U Beogradu počeo trodnevni sastanak evropskog ogranka, uvek kontroverzne, trilateralne komisije. Organizatori veruju da će skup dati vetar u leđa započetom srpskom putu ka EU

USPON Srbije u međunarodnoj areni i podrška njenom evropskom putu, ili „kontraudar“ na jačanje ruskog uticaja u našoj zemlji- dva su glavna tumačenja trodnevnog sastanka Trilateralne komisije, koji je počeo u petak uveče u Beogradu.

Evropski ogranak „čeda“ Dejvida Rokfelera i Zbignjeva Bžežinskog već četiri decenije predmet je teorija zavera da kao svojevrsna vlada u senci značajno utiče na sva globalna kretanja, a u srpskoj prestonici okupio je više od 160 uticajnih ljudi regionalne i međunarodne politike, ekonomije, finansija...

U Hotelu „Kraun plaza“ za istim stolom u subotu bi trebalo da se nađu regionalni lideri Milo Đukanović, Đorđe Ivanov, Milorad Dodik, ali i Volfgang Išinger, bivši italijanski premijer Mario Monti, nekadašnji austrijski i italijanski ministri za evropske poslove Ursula Plasnik i Enriko Leta, bivši slovački šef diplomatije Jan Kubiš...

Sednicu će otvoriti predsednik za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, dok će goste pozdraviti premijer Aleksandar Vučić.

Pripreman diskretno, bez previše zvaničnih informacija o učesnicima i dnevnom redu, i po pravilima ustanovljenim na osnivanju - rad Trilaterale zatvoren je za javnost - dodatno je podgrejalo teorije da je cilj organizacije da koncentriše moć jaču od političkih vlada država, da „vedri i oblači“ svetskom budućnošću i da Beograd kao mesto okupljanja nije izabran slučajno.

Predsednik srpskog ogranka Trilateralne komisije Jovan Kovačić kaže za „Novosti“ da sastanak u Beogradu nije „nikakva zavera protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, niti reakcija na njegovu posetu Srbiji“:

- Skup u srpskoj prestonici zakazan je još pre dve godine i nema nikakve veze ni sa Putinovom posetom, ni sa jačanjem ruskog uticaja! Pa u Trilaterali, kao pridruženi članovi, već 15 godina sede i istaknuti Rusi, a neki od njih će biti i na skupu u Beogradu. Sastanci su prilika da uticajni ljudi razmene mišljenja i analiziraju ozbiljne probleme, a skup u Beogradu velika je podrška Srbiji na njenom evropskom putu.

I Marko Čadež, član Savetodavnog odbora nevladine organizacije „Ist vest bridž“, koja je organizaciono „naslonjena“ na ogranak Trilaterale u Srbiji, tvrdi za „Novosti“ da nema nikakve „misterije“:

- Tačno je da među članovima Trilaterale ima izuzetno uticajnih ljudi, koji su u svojim zemljama na mestima gde se donose ključne odluke u politici i ekonomiji. Međutim, na skupovima Trilaterale se ne donose nikakvi zaključci ni odluke, već je to neformalna diskusija o važnim pitanjima.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže za naš list da sastanak Trilaterale u Beogradu samo „optički“ može delovati kao pandan Putinovoj poseti Srbiji, jer je dugo pripreman, ali da se svakako nameće zaključak da je ovaj skup prethodnica daljem približavanju Srbije ka evroatlantskim strukturama:

- Sastanak u Beogradu je dar Srbiji i poruka da se s njom računa kao integralnim delom Zapada, dakle, da ne može ostati politički neutralna.

Jovanović kaže da u Triletarali nisu operativni političari, ali da njeni članovi razmišljajući dugoročno i svoje zaključke i preporuke dostavljaju svojim vladama koje ih ne drže za nevažne.

Srbija je najmlađa članica Trilateralne komisije i pridružila joj se prošle godine, a Hrvatska je postala članica godinu ranije. Uz Norvešku, Srbija je jedina članica Evropske grupe koja u isto vreme nije članica EU.

Evropska Trilaterala se sastaje jednom godišnje, na jesen, a sledeći domaćin je Kopenhagen, dok će sastanak svetske komisije biti u Seulu. 

Izvor