Tahir Hasanović
Hasanović: Moramo da se ujedinimo
Među „braćom” u Srbiji najviše je mladih ljudi, što je tipično za zemlje koje još grade svoj demokratski kapacitet, kaže za „Politiku” veliki sekretar za spoljne poslove Regularne velike lože Srbije
Temelje savremene demokratije u Srbiji nepobitno su izgradili masoni. Da li današnji masoni mogu da se porede s velikim imenima srpske istorije, teško je reći, kaže za „Politiku” Tahir Hasanović, veliki sekretar za spoljne poslove Regularne velike lože Srbije, najmasovnije masonske organizacije u našoj zemlji. Po Hasanovićevim rečima, i jedine legitimne, jer je za zvaničnu priznaje i „majka svih loža”, Ujedinjena velika loža Engleske, kojom rukovodi veliki majstor vojvoda od Kenta.
–Regularna velika loža Srbije (RVLS) pravni je i međunarodno priznati naslednik Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca „Jugoslavija”, osnovane 1919. godine.Pošto je čoveku imanentna neprestana potreba za dokazima, dovoljno je reći da je prilikom obeležavanja 90. godišnjice od osnivanja lože „Jugoslavija” u Beogradu prošle godine upriličen jedan od najvećih ikada održanih masonskih skupova, čiji je domaćin bila RVLS. Prisustvovalo mu je 168 gostiju iz celog sveta, među kojima su bila 23 velika majstora i specijalni izaslanik vojvode od Kenta – objasnio je Hasanović.
Naš sagovornik smatra da je današnja razjedinjenost među masonima u Srbiji posledica raskola koje su se javljali u prošlosti. Hasanović ipak veruje da će se podeljena zajednica srpskih slobodnih zidara uskoro ujediniti.
–U neregularnim ložama koje deluju u Srbiji takođe ima mnogo dobrih ljudi. Oni su naša „braća” po svim svojim nazorima i idejama, ali su obmanuti. Pitanje je vremena kada će se pojaviti dovoljno mudrosti da u Srbiji pobedi kraljevska lepota – slikovito je ideju o ujedinjenju srpskih masona predstavio Hasanović.
Znak Velike regularne lože Srbije
Regularna Velika Loža Srbije je „zaštitnica” 25 slobodnozidarskih loža, čije bratstvo broji skoro 1.000 članova. Među „braćom” je najviše mladih ljudi, što je gotovo tipično za zemlje koje još grade svoj demokratski kapacitet.
–Ideje humanosti su u razvijenim državama već ostvarene, pa je s druge strane razumljivo da u zemljama u razvoju postoji veća potreba za neprestanim isticanjem ideja moralnosti, humanosti i tolerancije u prvi plan – dodao je Hasanović.
Naš sagovornik smatra da je uticaj masona u Srbiji danas nedovoljan, te da „braća” moraju više da se angažuju da Srbiji bude bolje. S predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, kaže, zvanični kontakti ne postoje, a i kada je u pitanju saradnja sa institucijama države, odnosi nisu na višem nivou.
–U svim statutima masonskih organizacija u svetu stoji da slobodni zidar nikada neće učiniti ništa što bi bilo protivno interesima svoje države i naroda. Stojimo na raspolaganju državnim institucijama kad god misle da možemo da pomognemo – poručio je Hasanović.
Masonske organizacije u Srbiji znaju da nisu na dobrom glasu. Prema istraživanju koje je sprovela RVLS, stanovnici Srbije puni su predrasuda prema slobodnim zidarima, iako su kroz istoriju „braća” bila najviđenije i najumnije srpske glave.
Masonski simbol ispred zgrade SANU u Beogradu
–Predrasude opstaju zbog nedovoljno znanja o značaju i lepoti bratstva – rekao je Hasanović, ne negirajući da udela u tome ima i mistika koja obavija pripadnost ovoj organizaciji.
–Slobodno zidarstvo jeste diskretno, ali ne i tajno društvo. Diskrecija je neophodna jer su masoni kroz istoriju bili suočeni s progonima, a suština slobodnog zidarstva je da pojedinac može radom na sebi i uticajem na svoju okolinu da učini svet boljim i pravednijim. Mi smo bratstvo dobrih ljudi na dobrom glasu, koji plaćaju poreze, brinu o porodici, komšijama i čine sve da njihov svakodnevni život zrači lepotom, mudrošću i snagom – rekao je Hasanović, dodajući da među masonima postoji mnogo ličnosti koje imaju uticajne funkcije i dužnosti u raznim oblastima života našeg društva. Ipak, većinu slobodnih zidara čine ljudi na svojim uobičajenim profesijama, od zanatlija do profesora.
–Oni svojim ponašanjem, odnosom prema okolini, primerom slobodnomislećih, moralnih i društveno zainteresovanih ljudi, skromnijim i manje uočljivim, ali stalnim doprinosima utiču kako bi društvo oko sebe učinili boljim. Takođe, postoje i organizovaniji oblici delovanja, pa tako u okviru RVLS deluje šest humanitarnih društava, koja su organizovanjem dobrotvornih večera i koncerata doprinela poboljšanju kvaliteta života mnogih ugroženih grupa: slepih, starih, dece, izbeglica… – zaključio je naš sagovornik.
Marko Albunović, Politika
